BirdLife International je u četvrtak 14. oktobra 2021. objavio novu Evropsku crvenu listu ptica. U okviru Crvene liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u preko 50 država i teritorija Evrope, i prati IUCN Crvenu listu kategorija i kriterijuma koji se primenjuju na regionalnom nivou. Rizik od izumiranja svake vrste je ocenjen kategorijama od „Najmanja briga (LC)“ do „Iščezla (EX)“.
Kako je danas saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, podatke je prikupljalo preko hiljadu eksperata i volontera širom Evrope. Ovo je četvrta procena koju je uradila međunarodna organizacija BirdLife International, sa prethodnim izdanjima iz 1994. 2004. i 2015. Lista je objavljena ove sedmice, kada UN Konvencija o biološkom diverzitetu diskutuje o novom planu za rešavanje krize sa kojom se divlje vrste širom sveta suočavaju.

S obzirom na to da su ptice vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini, predstavljaju odlične pokazatelje stanja na našoj planeti. Svi životi na ovoj planeti su povezani, a kada nam ptice izumiranjem pokažu da su u opasnosti, to je znak da smo svi u opasnosti.
Neki od glavnih nalaza ove studije jesu da:
– Svaka peta vrsta ptica u Evropi je ugrožena ili skoro ugrožena
– Brojnost svake treće vrste u Evropi se smanjila u proteklih par decenija
– Morske ptice, patkarice, šljukarice i grabljivice su najugroženije i to su grupe čija brojnost najbrže opada u Evropi

– Morska, poljoprivredna, močvarna i travna staništa su ona na kojima se nalaze najugroženije vrste
– Brojnost većine vrsta ševa, strnadica i svračaka se smanjila; druge grupe ptica gde je značajno opala brojnost jesu patke i šljukarice
– 71 vrsta (13%) je ugrožena u Evropi (status kritično ugrožen (CR), ugrožen (EN), ranjiv (VU))
– 35 vrsta (6%) je skoro ugroženo (NT)
– 5 vrsta se još uvek vodi kao regionalno iščezle (RE)
Glavni razlozi smanjenja brojnosti posmatranih populacija ptica na Evropskim staništima su:
– Prenamena upotrebe zemljišta na velikim parcelama
Status barske šljuke (Gallinago gallinago) je promenjen sa kategorije najmanja briga (LC) na ranjiv (VU) pre svega zbog gubitka staništa i degradacije gnezdilišta.
– Intenzivna poljoprivreda
Status grlice (Streptopelia turtur) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU), jer zbog intenzivirane poljoprivrede nestaju staništa pogodna za njeno gnežđenje i pesticidi utiču na smanjenu dostupnost hrane.
– Prekomerna eksploatacija morskih resursa
Gavki (Somateria mollissima) je promenjen status sa ranjive (VU) na ugroženu vrstu (EN) usled kombinovanih faktora koji uključuju zaraze i nestašicu hrane.

– Zagađenje kopnenih voda
Status crnogrlog gnjurca (Podiceps nigricollis) je promenjen sa najmanja briga (LC) na ranjiv (VU), najverovatnije usled zagađenja vode usled poljoprivrednih aktivnosti i iz urbanih odvoda.
– Neodržive i redovne šumarske prakse
Status velikog detlića (Dendrocopos major) je ostao u kategoriji najmanja briga (LC), ali se populacija smanjila uglavnom usled neodrživih šumarskih praksi.
– Razvoj infrastrukture
Status španskog orla krstaša (Aquila adalberti) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU) jer se populacija suočava sa visokom smrtnošću usled kolizije i elektrokucije sa dalekovodima.

Iako su naslovi u novoj Evropskoj crvenoj listi upozoravajući, postoje i dobre vesti. Poboljšan je status riđe lunje (Milvus milvus) i azorske zimovke (Pyrrhula murina)– dve izuzetne priče o uspehu u očuvanju vrsta – što je pokazatelj da ciljani pristup oporavku vrsta funkcioniše; dok intervencije poput dobro dizajnirane agro-ekološke šeme mogu spasiti vrste čija populacija je u opadanju, poput prdavca (Crex crex).

„Ptice su duže od nas na ovoj planeti, ali usled brzine kojom je ljudi eksploatišu i uništavaju, svedoci smo da se neke vrste strmoglavo kreću ka izumiranju. Crvena Lista je krucijalan izvor za sve koji rade na tome da se zaustavi klimatska i biodiverzitetska kriza, jer kada su ptice u nevolji, i priroda je u nevolji“, kaže Anna Staneva, Privremeni šef zaštite ptica i prirode, BirdLife Evropa.
„Jedna poruka Crvene liste jeste da mi možemo poboljšati položaj evropskih ptica. Populacije ptica u Evropi se smanjuju uglavnom usled gubitka staništa, za šta postoje rešenja. Oporavak staništa velikih razmera i zaštita nekoliko preostalih prirodnih staništa u Evropi neće samo pomoći da ptice prežive, već i da čovečanstvo opstane“, objašnajva Claire Rutherford, referent za očuvanje vrsta, BirdLife Evropa.
„Rezultati pokazuju da ne uspevamo održivo da upotrebljavamo naše zemljište, slatkovodne resurse niti mora. Mi želimo, i neophodno nam je da Evropa predvodi svet u obnavljanju prirode, ali da bi se to dogodilo potrebno je samo da se uradi transformacija naše ekonomije. Ta transformacija mora početi SADA, u ovom periodu koji su UN nazvale Dekadom ekološke obnove“, dodao je Martin Harper, regionalni direktor, BirdLife Evropa.
Izveštavanje o stanju populacija divljih ptica na prostoru Srbije za potrebe nove Evropske crvene liste ptica uradilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) koje je partner međunarodne mreže BirdLife International.
U nedavno objavljenoj „Crvenoj knjizi ptica Srbije“ predstavljene su najugroženije vrste ptica sa teritorije naše države. Rad na ovoj publikaciji vodilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zajedno sa partnerima: Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).
TEKST: Danas online
FOTO: Jožef Gergelj/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here