Trenutni vremenski uslovi su pogodni za poljoprivredne radove i ratari se pripremaju za najvažniji prolećni posao – setvu. Pripreme su već završene tamo gde su uslovi to dopustili, a čeka se još više sunca da bi se zemlja ugrejala. Iz Udruženja “Žita Srbije” navode da će setva početi oko 1. aprila, kao i da je kukuruz najpopularnija ratarska kultura proizvođača u Srbiji.
Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović rekla je da je pšenica u jesenjoj setvi zasejana na 595.000 hektara i da je zimu podnela prilično dobro, pošto je i zima bila blaga, a da su mrazevi u februaru imali neznatan uticaj na nadzemni deo pšenice.
“Danas već pšenica izgleda mnogo bolje na poljima nego u danima odmah posle mraza. Jedino što će se produžiti, to je vegetacioni period za pšenicu, nekih 10, 15 dana”, navela je Sunčica Savović tokom gostovanja u Jutarnjem programu.
Istakla je da su pripreme za setvu u toku, a da su završene tamo gde su uslovi to dopustili.
“Setva neće početi sa prvim toplim danima, izuzev za šećernu repu, za koju je optimalni rok za setvu polovina marta meseca. Za sve ostale ratarske kulture, setva će početi oko 1. aprila i biće završena za nekih petnaestak dana, mada u praksi se dešava da setva traje i ceo april mesec”, kazala je Savovićeva.
Direktorka Udruženja “Žita Srbije” rekla je da su setvene površine ograničene i da ni ove godine neće doći do prevelike raspodele.
“Kukuruz je najpopularnija ratarska kultura kod naših proizvođača i u protekle tri godine su setvene površine pod kukuruzom povećane sa 700.000 na milion hektara, tako da i ove godine očekujemo setvu na nekih milion hektara”, kazala je Savovićeva.
Dodala je da se setva soje očekuje na do 250.000 hektara, setva suncokreta na do 220.000 hektara i setva prolećnog ječma na oko 30.000 hektara.
“Setva nešto skuplja nego prethodne godine”
Sunčica Savović je navela da će setva biti nešto skuplja nego prethodne godine zbog poskupljenja mineralnih đubriva i semenske robe, ali da proizvođači to ne doživljavaju kao najveći problem.
“Iz razloga što je merkantilna roba koju oni prodaju više nego duplo poskupela u odnosu na semensku robu i na đubriva i pored toga, treba imati u vidu da je nafta jeftinija nego godinu dana ranije”, naglasila je Savovićeva.
Istakla je da je pšenica skuplja za 21,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kukuruz za 41,7 odsto, a da su đubriva u proseku poskupela za 13 odsto.
Problem za proizvođače jeste nedostatak željenih hibrida za setvu kukuruza. Sunčica Savović je navela da se to dogodilo zbog toga što su semenske kuće koje prodaju strane hibride imale problema u proizvodnji.
Naglasila je da je izuzetno važno da se koristi deklarisano i dorađeno seme zbog toga što su vremenske prilike lošije, to je razlika između upotrebe dorađenog semena i semena iz sopstvene proizvodnje, koja se u praksi kod nas koristi više od 50 odsto, evidentnija.
“Prošle godine zabeležen dobar rod pšenice”
Sunčica Savović je rekla da je prošle godine zabeležen dobar rod pšenice, na nivou od 2,67 miliona tona i da je od 1. jula 2020. do kraja februara izvezeno 530.000 tona pšenice zajedno sa brašnom.
“Planirani izvoz za ovu tržišnu godinu bio je ispočetka na nivou od 1.250.000 tona pšenice. Nažalost, tempo izvoza se nije odvijao onako kako je to bilo željeno, iz razloga što su na početku žetve proizvođači imali sreće, pšenica je bila 18 dinara po kilogramu u žetvi. Recimo, početkom februara je cena pšenice otišla na 23,5 dinara po kilogramu i proizvođači su čekajući bolju cenu odlagali prodaju”, kazala je Savovićeva.
Dodala je da su se multinacionalne kompanije koje su otkupljivale pšenicu povukle sa našeg tržišta, jer je tražnja na međunarodnom tržištu opala i da pšenica neće imati kome da se proda, što znači da će se ući u ovu godinu sa velikim zalihama pšenice.
Sunčica Savović je istakla da je postavljen rekord u izvozu kukuruza i da je izvezeno više od 3.600.000 tona kukuruza.
RTS

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here