Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman posetio je Kosovo 6. maja i održao tom prilikom zajedničku konferenciju za novinare sa ministarkom spoljnih poslova Kosova Donikom Gervalom (Gërvalla), a jedna od tema jesu bili hrvatski vojnici na Kosovu.
Mediji u regionu su istog dana izvestili da je Grlić Radman najavio da će njegova zemlja na Kosovu formirati vojni kamp radi veće bezbednosti, što je izazvalo niz negativnih reakcija iz Srbije.
Javni servis Srbije RTS citirao je navodnu izjavu šefa hrvatske diplomatije: “Odlučili smo da na Kosovu postavimo vojni kamp koji će doprineti stabilnosti”.
Istog dana reagovao je ministar policije Srbije Aleksandar Vulin, koji je u saopštenju naveo da ne sumnja da bi šef hrvatske diplomatije “voleo da može da rasporedi okupacione snage na prostoru Srbije, ali za to će mu trebati mnogo više od onog što sa (Albin) Kurtijem (premijer Kosova) može da smisli”.
Par sati kasnije oglasio se i direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković, koji je otvaranje navodnog kampa nazvao “pretnjom”.
“Najave Hrvatske da na Kosovu i Metohiji planira da instalira vojni kamp najotvorenija su pretnja po mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, ali i Srbima koji su ostali da žive na teritoriji naše južne pokrajine”, rekao je Petković.
Reakcije su se nastavile i 7. maja, pa je tako predstavnik Srpske liste, stranke dela Srba sa Kosova, Igor Simić rekao za beogradsku televiziju Pink da se zbog najave otvaranja navodnog vojnog kampa Hrvatske na Kosovu Srbi osećaju ugroženo.
“Najavom otvaranja vojne baze srpski narod se oseća ugroženjje nego što je to bilo dva dana pre”, naveo je Simić.
Komentar je dao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 7. maja rekao novinarima da najava da će Hrvatska praviti vojnu bazu na Kosovu “blago rečeno nije izraz poštovanja prema Srbima”.

Šta je zapravo rekao šef hrvatske diplomatije?
Gordan Grlić Radman rekao je da je Hrvatska donela odluku o povećanju svog vojnog kontigenta u sastavu snaga Kfora na Kosovu.
Kako se navodi na sajtu Kfora – međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a čiji je zadatak čuvanje reda i mira na Kosovu – Hrvatska u sastavu te misije već ima 34 vojnika.
U okviru ove misije svoje vojnike ima 28 država, među kojima su i Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Turska, Severna Makedonija, Crna Gora, Italija i mnoge druge.
Grlić Radman je na konferenciji za novinare 6. maja naglasio veliki značaj koju ova misija ima za Hrvatsku.
“Republika Hrvatska nedavno je donjela odluku o povećanju svog vojnog kontigenta u sklopu mirovne NATO operacije na Kosovu Kfor. Opeacija Kfor ima poseban značaj za Republiku Hrvatsku jer se nalazi u našem neposrednom susjedstvu što može imati posebne implikacije na stabilnost cijele regije.”
Šef hrvatske diplomatije tokom svog obraćanja nije pomenuo otvaranje vojnog kampa Hrvatske na Kosovu, niti bilo šta što bi to moglo implicirati.
Najava povećanja broja hrvatskih vojnika u sastavu misije Kfor na Kosovu nije nova vest. To je 11. marta već najavio premijer te države Andrej Plenković.
„Mi smo ponosni što smo članica NATO-a i što učestvujemo u misijama NATO-a. Bili smo u Afganistanu i sada smo i na Kosovu gde ćemo u sledećim sedmicama i povećati naše prisistvo“, rekao je Plenković nakon posete sedištu NATO.
Šef severoatlantskog saveza, Jens Stoltenberg se sa svoje strane zahvalio Hrvatskoj kao važnoj članici NATO-a za doprinos koji daje jačanju zajedničke sigurnosti, suočavanju sa zajedničkim izazovima i pretnjama i učešće u misijama NATO od Afganistana do Kosova.
Izvor Radio Slobodna Evropa

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here