U 2022. će biti ozvaničena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na uplaćene doprinose, a ljudi koji su na bolovanju neće donositi poslodavcu potvrdu o odsustvu
Iako je bilo najavljeno da će Srbija od sledećeg meseca dobiti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, to je pomereno za početak sledeće godine. Sam tekst nacrta zakona pod velikim je pitanjem, kao i to šta će se konačno naći u njemu jer dosta toga zavisi od novih rešenja u vezi s digitalizacijom u zdravstvu, a postoji mogućnost i da se predlog novih propisa ponovo nađe na javnoj raspravi.
– Postoje nove okolnosti o kojima se mora dodatno raspravljati i naći rešenja kako bi se postigao potreban kompromis – kažu za „Politiku” u Ministarstvu zdravlja.
Ranije je bilo reči da će izmenjeni propisi stupiti na snagu od 1. juna.
U propise treba da bude uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a ljudi koji su na bolovanju više neće morati da donose poslodavcu potvrdu o odsustvu zbog bolesti već će elektronskim putem to raditi izabrani lekar.
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da je predloženo da obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana obavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a ne više poslodavac, čime se skraćuje postupak. Skraćeni će biti i rokovi za prenos sredstava na ime naknade zarade od strane RFZO-a poslodavcu, kao i rok u kojem poslodavac ta sredstava treba da uplati na račun osiguranika, svog zaposlenog. To se odnosi na sve osiguranike.
– Ovde nije u pitanju nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, već je reč o izmenama i dopunama važećeg zakona. Najbitnija novina se ogleda u tome da je procedura u vezi s otvaranjem bolovanja skraćena u smislu da doznake i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad elektronskim putem poslodavcu dostavlja izabrani lekar, a ne osiguranik. Što se tiče obolelih od retkih bolesti, ovaj zakon ne uvodi neka nova prava za njih, ali se prvi put u propise uvodi definicija pojma retkih bolesti – ističu u resornom ministarstvu.
Za trudnice su predviđene posebne pogodnosti, napominju u Ministarstvu zdravlja. Za bolovanje preko 30 dana RFZO obračunava i uplaćuje iznos direktno na račun trudnice, a ne poslodavac, kao što je sada važeće rešenje. Dakle, budućim mamama će RFZO obračunavati bolovanje i direktno im uplaćivati pare na račun. Isto tako, predviđeno je da trudnice, bez obzira na to da li im je uplaćen dospeli doprinos ili ne, ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a što obuhvata i naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.
– Po važećim propisima, u tom slučaju trudnica može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na troškove prevoza u vezi s korišćenjem zdravstvene zaštite, a nema pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Predloženim rešenjem trudnice bi ostvarivale sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju da im nisu uplaćeni dospeli doprinosi, što nije slučaj s ostalim osiguranicima – ističu u Ministarstvu zdravlja.
Dragana Soćanin, članica UO Udruženja „Roditelj”, kaže za „Politiku” da, što se tiče zdravstvenog osiguranja trudnica, smatra da je to trebalo da bude rešeno još 2013. godine, odnosno da trudnice imaju zdravstvene usluge bez obzira na to da li im je knjižica overena ili ne.
– Prilikom izmene zakona kojim je izmenjen način isplate porodiljama, promenjen je i obračunski period pa se sada računa 18 meseci, što veoma utiče na smanjenje iznosa koje porodilje dobiju na kraju. Važno je da se ima na umu da su radna prava žena koja žele da rađaju ionako oštećena u smislu da nemaju ugovore na neodređeno, da ne primaju celu platu na račun… Ukoliko bi došlo do promene obračuna, smatramo da bi mnoge žene bile oštećene – napominje Soćaninova.
Naša sagovornica ističe da je važno da se ima na umu još jedna stvar, a to je da ne sme da se šalje poruka poslodavcima da će država umesto njih da preuzme njihove obaveze i odgovornost za trudnice, a da poslodavci mogu nesmetano da nastave s praksom neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.
– Ovo samo treba da bude mehanizam koji osigurava ekonomsku stabilnost trudnica, odnosno da ne budu kažnjene izostankom naknade samo zato što su ostale trudne, ali ne smemo da zaboravimo da je zdravstveno osiguranje žena nakon porođaja takođe izuzetno važno i da se mora stvoriti mehanizam kompletne zdravstvene zaštite kako tokom trudnoće, tako i nakon porođaja pa i dalje za kompletnu zaštitu zdravlja žena koje uključuje i redovne preventivne ginekološke i druge preglede – smatra Soćaninova.
Kako ističe dr Draško Karađinović iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, najave o izmenama zakona su samo prepakivanje istih stavki, uz neka blaga poboljšanja. Po njemu je potrebno iz temelja promeniti propise i zdravstveni sistem koji je nasleđen iz davnih vremena.
Postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here