U periodu od 2008. do 2019. godine od posledica vezanih za korišćenje droge u Srbiji je preminulo 735 osoba, od toga 88 žena ili 13,6 odsto, saopštila je danas organizacija Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi (DPNSEE).
Analiza podataka o smrtnim slučajevima uzrokovanim drogom u Srbiji 2008 – 2019. godine pripremljena je korišćenjem statistike smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom psihoaktivnih supstanci koju vodi Republički zavod za statistiku Srbije preko šifre osnovnog uzroka smrti, a u dogovoru sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, uz standardne protokole Evropske agencije za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA).
Nakon velikog pada broja preminulih od 2009. godine – 119 slučajeva samo u toku te godine, do najmanjeg broja zabeleženih u 2017. godini (33), u poslednje dve godine zabeležen je porast sa čak 57 preminulih, odnosno 72,73 odsto.
Podaci pokazuju da je Srbija pri dnu liste evropskih zemalja prema broju preminulih na milion stanovnika (8,21), dok je dve trećine umrlih starosti od 25 do 40 godina.
Utvrđeno je da su 150 smrtnih slučajeva posledice dugotrajne upotrebe psihoaktivnih supstanci, od kojih je 97 vezano za korišćenje opioida, uglavnom heroina, dva ua kokain, četiri za halucinogene, a 47 za korišćenje više supstanci.
Posledice trovanja veidentirane su kod 585 smrtnih slučajeva, ok kojih 212 slučajnih, 48 namernih, a 325 sa neodređenom namerom.
Od ukupnog broja trovanja 206 slučajeva je bilo uzrokovano upotrebom heroina, 81 drugih opioida, a 122 psihodisleptika.
Samo jedan smrtni slučaj je bio posledica upotrebe derivata kanabisa, dok smrtne posledice korišćenja droge LSD nisu registrovane.
Prema rezultatima analize, više od polovine trovanja desilo se kod kuće.
U 2018. godini od posledica korišćenja psihoaktivnih supstanci preminule su dve osobe uzrasta između 17 i 19 godina, a 2019. godine preminule su dve osobe sa drugog kraja skale starosti – preko 65 godina.
Tokom 2018. godine evidentirana je serija predoziranja sa tragičnim ishodom među mladim ljudima, a taj trend je nastavljen tokom 2019.
U poslednjih pet godina generacije koje najviše stradaju od posledica vezanih za korišćenje droge su sve starije – u rasponu od 30 do 44 godine, pokazuju podaci iz analize koju je objavila Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi (DPNSEE).
U Analizi je upozoreno da je pandemija korona virusa donela „mnoštvo poremećaja u mentalnom zdravlju stanovnika – depresije, anksioznosti, stres, izolacije i usamljenosti“, uz ocenu da su to „oduvek bili činioci rizika od predoziranja“.
Naglašeno je da je u okolnostima pandemije otežan pristup tretmanima i programima odvikavanja, kao i da se češće nego obično poseže za drogama, kao i uzimanju lekova na svoju ruku.
„Zbog otežane nabavke, korisnici uzimaju ono šta nađu i mešaju droge. Pored toga, uvećano je korišćenje legalno dostupnih lekova i alkohola zajedno sa drogama. Sve to donosi dodatan rizik od predoziranja ili trovanja“, upozorava mreža DPNSEE.

Izvor: FoNet
Foto: Pixabay/soumen82hazra

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here