Iako je poslovanje s digitalnom imovinom u Srbiji ove godine uređeno Zakonom, sistem oporezivanja treba da se unapredi kroz praksu, jer, po propisima, građani moraju da sami obračunavaju porez, a mogu da imaju i komplikacije ako preko stranih menjačnica trguju kriptovalutama. Eksperti zato preporučuju osnivanje registra vlasnika digitalnih novčanika.

Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu u Srbiji 29. juna ove godine. Njime su definisani osnovni pojmovi, poput virtuelnih valuta i digitalnih tokena, i oblast izdavanja, trgovine i pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u našoj zemlji. Određen je i porez: prilikom trgovanja plaća se namet od 15 odsto na kapitalnu dobit.

Nadzorni organi određeni Zakonom su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Srpski propisi o digitalnoj imovini

Dušan Romčević, menadžer regulatornih i pravnih poslova Inicijative „Digitalna Srbija“, koji je vodio radnu grupu Komisije za hartije od vrednosti za izradu Zakona o digitalnoj imovini, ističe da je najvažnije da je pravnim okvirom utvrđeno da je poslovanje vezano za digitalnu imovinu legalno, jer je tako uklonjena svaka nedoumica o zakonitosti posedovanja kriptovaluta.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here