Poslije sto devet godina naš grad se suočava sa strašnom pandemijom korona virusa i katastrofom koja se ne pamti. Suočavamo se ovih dana sa različitim podacima koji govore o broju umrlih od posljedica korona virusa. Tačno je da smo imali u jednom danu veći broj preminulih iz Novog Pazara, ali je takođe važno reći da u ovom trenutku niko nema precizan podatak koliko je zaista preminulih građana. Podatke o tome dobijamo od Opšte bolnice, vjerskih institucija i posredstvom novinarskih istraživanja. Svi imaju različite podatke i ta brojka, ako uzmemo podatak Mešihata Islamske zajednice u Srbiji kreće se do 189 preminulih u periodu od 20. juna (dan uoči izbora) do prve nedjelje jula. Međutim, vi imate ljude koji su se lečili u Kragujevcu i Beogradu – tako da zaista niko u ovom trenutku nema tačan broj preminulih, kaže za Danas Fahrudin Kladničanin, programski koordinator Akademske inicijative Forum 10, aktivista u odbrani ljudskih i manjinskih prava.

Kladničanin je govorio o alarmantnoj situaciji koja je zavladala Novim Pazarom i činjenici da danima unazad slušamo zvanične podatke o tome da je polovina preminulih usled zaraženosti od koronavirusa u Srbiji – iz ovog grada. On svjedoči o aktuelnoj krizi i tragediji iz neposrednog iskustva, ne samo zbog činjenice da je i sam prošao kroz bolest, suočavajući se sa liječenjem, već i zbog toga da je, kako kaže, u Novom Pazaru, u ovom trenutku, svaka kuća svojevrsna kovid bolnica.

– Usled svih turbulencija kroz koje je Novi Pazar i zdravstveni sistem prošao, građani gube poverenje u institucije. Baratanje statističkim podacima, brojevima i činjenicom da smo u jednom momentu dnevno imali do deset sahrana, ukazuju da nešto ne funkcioniše. Institucije sistema, pre svega Krizni štab Grada Novog Pazara mora pruzeti obavezu da istraži i građane upozna sa istinitim brojevima preminulih. Ako se to ne desi, onda smo prepušteni licitiranju, dezinformaciji i optuživanju sistema da prikriva broj umrlih. To nije nikome u interesu.

Iako je čak polovina preminulih iz Novog Pazara, državni zvaničnici i članovi Kriznog štaba govore o tome kako je u Beogradu najkritičnija situacija?

– Sigurno je u Beogradu i drugim gradovima situacija kritična, ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da se zdravstveni sistem u drugim gradovima nije suočio sa problemom i izazovima kao što je slučaj u Novom Pazaru. Nagli porast broja oboljelih, što je sigurno i posljedica političkih skupova koje su sve tri vodeće stranke organizovale, nemogućnost da se zbrinu ljudi, opšta paranoja koja je vladala kod menadžmenta u sistemu zdravstva, uz jasnu nesposobnost pojedinaca da upravljaju kriznom situacijom, izazvala je haos i paniku kod građana Novog Pazara. Zato je situacija kod nas bila najkritičnija. Blaža verzija italijanskog scenarija ukazala je na sve propuste sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Novom Pazaru. Dan pošto su održani izbori građani su obavešteni da je šezdeset lekara i zdravstvenih radnika zaraženo i da je bolnica u kadrovskom deficitu. Nije država Srbija, nije ovaj, niti bilo koji drugi režim odgovoran za stanje i nesposobnost upravljanja krizom. Odgovorna je lokalna alavost, stranačko zapošljavanje, privatna praksa, protekcije i nebriga. Časni i pošteni ljudi, doktori profesionalci i drugo vredno medicinsko osoblje čine većinu, ali da bi razumeli problem, važno je da preciziramo njegove uzroke i pozovemo manjinu na odgovornost – to je ključna reč koja ovih dana para uši.

Čak i oni koji zauzimaju određene funkcije u vlasti, a iz Novog Pazaru su, ne reaguju na tako drastične podatke kad je riječ o preminulima u tom gradu?

– Nakon održanih izbora mi smo imali potpunu postizbornu tišinu u gradu, posebno kad je riječ o gradskom Kriznom štabu. Dok je trajala tišina i uspavanost, zdravstveni sistem je bio u kolapsu, a informacije o broju preminulih, koji su u jednom momentu postale krucijalno važne, potpuno su izostale. U takvom ambijentu dezinformacije uzimaju primat. Nastaje ludilo. Ova kriza je pokazala slabost institucija i činjenicu da funkcionisanje sistema i peglanje stanja zavisi od jednog ili dva čovjeka. To je nedopustivo i ova kriza je momenat da neke promene moraju da se dogode.

Situacija u Novom Pazaru takva je, da, uprkos tome što nema protesta protiv vlasti, za razliku od drugih gradova u Srbiji, na društvenim mrežama i u privatnim sferama, ipak vlada ogromno nezadovoljstvo?

– U gradu se na svakom mjestu osjeća izneverenost ili jednostavno rečeno nevjerica, očaj, ljutnja i obeshrabrenost kod građana. To jako dobro vide i rezumeju političari iz lokalne zajednice. Nama nisu potrebni protesti na ulici, mi nismo navikli na takav način bunta protiv trenutnog nezadovoljstva. U ovom momentu u svakoj kući se događaju protesti, ljudi u porodici sa najbližijim komentarišu užas koji nas okružuje, jer su tu najsigurniji i naslobodniji da pričaju. Sloboda i sigurnost – to je prostor koji nam nedostaje i koji nam uskraćuje lokalna politička elita. Koliko god artikulisali aktuelno nezadovoljstvo prema vladajućoj sturkturi, ta politika je na održanim izborima dobila podršku građana. Iz tog razloga je ovo momenat da preuzmu odgovornost.

Da li se može izvesti zaključak o nebrizi za taj dio Srbije, zasnovanoj na nacionalističkim temeljima, jer tamo žive pretežno Bošnjaci?

– Mislim da odnos države prema građanima Sandžaka nije zasnovan na nacionalističkim temeljima. Građani Sandžaka, ali pretežno Bošnjaci, već godinama daju neprikosnovenu podršku Aleksandru Vučiću, tome svjedoče i posljednji rezultati parlamentarnih izbora. Ta podrška se ostvaruje u koaliciji sa partnerima iz Sandžaka i ona je jasno manifestovana. Nije lako povratiti iskreno povjerenje Bošnjaka i mislim da predsjednik Srbije to jako dobro razumije. Ali, sa druge strane, zbog legitimiteta koji dobija od druge po broju nacionalne manjine u Srbiji on ima veću obavezu prema Sandžaku i to je vidljivo. Država se trudi da pomogne i u ovoj krizi to je jasno pokazala. Možemo mi da se ne slažemo sa načinom dodjele respiratora Opštoj bolnici, ali to je za građane nebitno, pomoć je došla. Sandžak je decenijama slepo crevo ove države, potpuno nerazvijeno, devastirano, uspavano i neohodno je mnogo implusa da bi se stanje promijenilo. Sandžak je već duže vreme politički stabilan region, u odnosu na period od pre deset godina i to je produkt političkih dogovora i interesa. Kako god sagledavali situaciju mi smo ipak naučili da sami brinemo o sebi – to se i sada pokazalo.

Potvrđujete navode državnih zvaničnika o tome da je gomila novca za zdravstvo otišla u Novi Pazar?

– Pomoć je posljednjih godina bile evidentna. Izgrađen je Dijagnostički centar, obnovljena su neka odelenja, stigla je vredna i značajna oprema. Lekari koji su stigli kao ispomoć u Novi Pazar ističu da je Opšta bolnica u ovom trenutku opremljenija u odnosu na neke druge regionalne kliničke centre. Problem je vidljiv u nedostatku kadra, posebno ljekara specijalista i medicinskog osoblja, ali i neophodnom proširenju bolničkih kapaciteta i izgradnji novih objekata koji bi zamenili zgrade izgrađene pre sedamdeset i više godina. Opet podvlačim da je ova kriza otvorila potpuno nove dimenzije u kontekstu novih strategija razvoja grada i regiona u budućem periodu. Nama je država partner – koliko će u budućnosti pomoći to isključivo zavisi od nje.

Kako ste doživjeli posjetu Ane Brnabić?

– Premijerka je došla u Novi Pazar u momentu kad je zdravstveni sistem bio pred pucanjem. U danima prije njenog dolaska društvenim mrežama su kružili snimci sa prepunim hodnicima bolesnih građana, opštim užasom i slikom koja podeseća na italijanski scenario. Građani su bili izloženi radioaktivnom pranju mozaka da je u bolnici stanje pod kontrolom i da nema mjesta panici. Kod njih se javio bes i užas prema određenim ljudima koji rukovode zdravstvenim sistemom u Novom Pazaru pa su građani deo medicinskog osoblja svoje nezadovoljstvo usmerili prema ljudima sa lokalnog nivoa, a koji su odgovorni za stanje. Vi uvijek možete da politizujete kontekst, ja ga ni sada ne isključujem, ali dobar deo građana koji je protestovao bio je besan i nezadovoljan, jer je pitanje života i smrti najbližih članova porodice i prijatelja u pitanju. Mislim da se premijerka nije snašla u datoj sitauciji, nedostajalo je empatije prema užasu koje su građani tih dana preživljavali. Mi dobro znamo da galama i zviždanje nisu bili upućeni državnom rukovodstvu. Ono je u ovom slučaju bilo – koleteralna šteta.

Na koji način su organizacije civilnog društva reagovale na trenutnu situaciju?

– Reagovali smo u skladu sa svojim mogućnostima i resursima sa kojima raspolažemo. Vodim organizaciju koja radi na terenu, u konstantnoj smo komunikaciji sa građanima i sve što radimo poslednjih dana zapravo je artikulisanje interesa građana prema trenutnom problemu. Civilno društvo nije i nikad neće biti sezonski izvođač radova, kako neki razumeju naše djelovanje.

U Novi Pazar sada stiže pomoć sa različitih strana?

– Kad su državni organi uočili da su organizacioni problemi doveli do kolapsa zdravstvenog sistema hitno se krenulo u pokušaj stabilizacije. Pomoć medicinskog osoblja iz Kragujevca, Kraljeva i drugih krajeva Srbije zaustavila je užas i spasila sistem. Naša sredina je izuzetno politički osetljiva i u kontekstu razumjevanja složenog problema i specifičnosti našeg regiona – mislim da je država reagovalo ispravno. Osloniti se i upotrebiti sopstvene resurse, potom dozvoliti pomoć svih koji su spremni da je pruže. Koncept solidarnosti, humanosti i etike doživjeli su svoj maksimum ovih dana.

Izvor: Danas.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here