“Lejla Ćeranić heroj”, tako je javnosti predstavljena doktorka koja je u najtežem periodu borbe sa korona virusom radila kao jedini infektolog u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, i to kao najmlađi specijalista infektologije u ovoj zdravstevnoj ustanovi, koja je brzo pokrenula lavinu pohvala i komentara divljenja na društvenim mrežama, koja nam sada otkriva sve detalje te borbe, praćene i njenim obavezama kao majke jer dr Lejla ima četvoro dece.

“Bila sam iznenađena, sve je to bilo tako neočekivano, istovremeno je nametnulo još veću odgovornost i brigu”, kaže nam dr Lejla Ćeranić o komentarima javnosti o njenom radu i požrtvovanosti.

Doktorka Ćeranić iza sebe ima 12 godina rada, a od 2017. je zaposlena na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru. Ova godina je zbog pandemije korona virusa drugačija od svih prethodnih.

“Radni dan je u najtežim danima trajao od sedam sati ujutru do 17- 18 časova, pa čak i do pola devet uveče. A rad preko telefona u kontinuitetu – kada nisam u crvenoj zoni i kada sam kod kuće”, priča nam Lejla kojoj će se od sutra na poslu pridružiti koleginica infektolog posle mesečnog bolovanja.

Dr Ćeranić je dugo radila kao jedini infektolog u bolnici, kaže nam da su njene kolege zaražene i da nisu radile poslednjih mesec dana, a na njoj je bilo mnogo toga da uradi. Pristizale su i kolege iz ostalih gradova i ta pomoć je dosta značila bolnici.

“Imala sam obavezu i u organizaciji službe, što podrazumeva raspored rada lekara u ambulanti i odeljenju. Tu su i sastanci sa direktorom i načelnicima drugih službi, koje su naknadno uključene u lečenje kovid-19 infekcije. Jutarnje vizite, provera stanja kod hospitalizovanih bolesnika, korigovanje terapije, pripremanje otpusta izlečenih pacijenata, transport pacijenata u druge ustanove, prebačaj pacijenata u druge jedinice lečenja – polu-intenzivnu i intenzivnu jedinicu, informisanje članova porodice o bolesnicima”, nabraja doktorka i opisuje procedutu zaštite na poslu.

“U crvenoj zoni nosim kompletnu zaštitnu opremu, a to uključuje: skafander, kapu, partikularnu masku, dva para rukavica, kaljače, vizir. U zelenoj zoni nosim svakodnevna uniformu i hiruršku masku. Poštuje se fizička distanca. U početku jeste bilo teško, ali u borbi smo već četiri, svi smo se navikli. Jedino je toplo vreme otežavajući faktor, više se znojimo pa i dehidriramo brže”.

NAJTEŽI MOMENAT

Teško je izdvojiti u izazovnoj borbi najteži trenutak, ali ga je bilo:

“Bilo je mnogo teških momenata u periodu kada je samo Infektivno odeljenje lečilo obolele, pa čak i kasnije kada su se uključili drugi specijalist. Najteži trenutak meni bio je kada sam u hodniku prepunom ljudi koji se bore za dah, ugledala čoveka koji je obeležio moje detinjstvo, našeg porodičnog prijatelja koji je, inače, uvek bio zdrav i vitalan čovek. Jurila sam u panici kroz hodnik i ugledala njega, izmenjene boje kože, nemoćnog. Ipak mi se nasmejao i nemoćno me možda i pitao kako sam ja. Užan je osećaj bio da njegov život zavisi od mene, odnosno mog lečenja. Težak je bio i strah od gubitka. Bili su tu i roditelji mojih prijatelja, trudnice, mladi, stari, nemoćni. Mnogo bolesnih na sve strane. Žena od 40 godina koja je u ambulanti uspela samo da izgovori svoje ime i nikada se više nije probudila”.

Dr Ćeranić kaže da za borbu treba mnogo snage, strpljenja i razumevanja.

“Bolesnicima je potrebna naša pažnja, podrška, mnogo razgovora. Veliki je obim posla, čovek se dosta iscrpi, istovremeno napeta situacija i stres drže naš organizam, ali kada traje duže, dolazi do premora”, dodaje.

NE GRLIM SE I NE LJUBIM SA PORODICOM

Dr Lejla Ćeranić kaže da je veoma komplikovano uskladiti obaveze na poslu sa majčinskim obavezama. Njena deca su uzrasta od dve godine do tinejdžerskog doba.

” Imam ogromnu pomoć supruga, njegovih roditelja i mojih.. Bez njihove pomoći mislim da bi sve bilo mnogo teže, pa čak i nemoguće izdržati”, poručuje i dodaje:

“Naravno da brinem da se ukućani ne zaraze. Izbegavam grljenje, ljubljenje i bliski kontakt sa njima”.

DR ĆERANIĆ O KORONI

Kada se nakon više meseci osvrne na borbu sa koronom, o novom soju virusa kaže:

“U pitanju je patogen koji je malo proučen. Trebaće vremena da se iskustva prenesu u zvanične knjige. Za sada, mi kliničari stičemo iskustva prateći obolele i lečeći komplikacije koje izaziva virus, uz pomoć radiološke i laboratorijske dijagnostike”, komentariše.

Doktorka koja se “slučajno i bez preterane ambicije zaljubila u medicini jer su nekako svi dobri đaci uglavnom upisivali medicinski fakultet” pronašla se, kaže, u svojoj profesiji.

“Dopada mi se kontakt sa ljudima i mogućnost da im mojim znanjem pomognem”, ističe Lejla Ćeranić.

indeksonline.rs/blic.zena.rs

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here